Допринос истраживача из Србије проучавању климатских промена

Научноистраживачка заједница у Србији прати светски тренд у погледу области наука које највише доприносе публиковању радова са темом климатских промена, разумљиво, у знатно мањем обиму. Тако су и у Србији Пољопривредне и биотехничке науке на другом, а Друштвене на четвртом месту по доприносу укупном броју публикација везаних за климатске промене (Графикон 2).

Међутим, оних публикација у Скопус бази у којима се у наслову, кључним речима или апстракту рада истовремено налазе термини „климатске промене“, „пољопривреда“ и „Србија“ је свега 94. 

С обзиром да није у питању велики број публикација било би интересантно урадити систематски преглед тих радова и видети којим су се конкретним темама бавили истраживачи и које теме су остале недовољно обрађене.

Иако се учешће сектора пољопривреде, шумарства и рибарства у друштвеном бруто производу, извозу и запослености Републике Србије смањује, учешће овог сектора у укупној националној економији и даље је веома значајно и далеко изнад глобалног и ЕУ просека. Поред тога, национална пољопривреда је, због високе зависности од падавина, изражено осетљива на варијабилност климатских фактора, а процене су да ће наше подручје ризицима везаним за климатске променаме у будућности бити изложено више него до сада. Сама изложеност ризицима неког подручја или сектора не мора увек бити проблем, ако је осетљивост на те ризике ниска, а способност прилагођавања висока. Осетљивост на ризике и способност прилагођавања у великој мери је детерминисана  социо-економским факторима (какав је макроекономским амбијент у ком пољопривреда функционише и какви су микроекономски услови управљања).