СУША –утицај и могућности превазилажења

Суша је за многа подручја уобичајена појава која се понавља без уочљиве правилности. Иако се може срести у скоро свим деловима света, њене карактеристике варирају од региона до региона. Дефинисање суше је стога тешко и зависи од регионалних различитости и потреба, али и од перспективе из које се овај феномен посматра. 

У најширем смислу, суша је последица недостатка падавина током дужег временског периода, што доводи до несташице воде за неке активности, групу активности или цео један сектор у животној средини. 

Сушу не треба посматрати само као физички феномен и природну појаву. Њен утицај на цело друштво последица је интеракције између природног феномена и захтева људи за сталном снабдевеношћу водом. Природни феномен се огледа у мањку падавина у односу на очекиване вредности који заправо представља последицу варирања климатских услова. Суше које су последњих година погодиле и развијене и земље у развоју имале су значајан утицај на економију и животну средину ових земаља појачавајући осетљивост целог друштва на ову елементарну непогоду. Људи често погоршавају ефекте суше. 

До сада није пронађена поуздана метода за сигурно предвиђање суше тако да је није могуће предвидети на основу вероватноће појаве, и прогнозирати је у реалном времену. Али ипак, на основу праћења и анализа бројних метеоролошких, хидролошких и хидрогеколошких параметара сушу је ипак могуће наслутити, а тиме је на неки начин и предвидети.

Насупрот другим природним недаћама суша се појављује полако, траје дуго и захвата често велика подручја, али чак и њену просторну расподелу није могуће унапред тачно лоцирати. Суша ретко изазива брзе и драматичне губитке у људским животима, али због појаве глади узроковане сушом, као директне последице, губици у људској и животињској популацији понекад су драстичнији од било које друге природне катастрофе.

Захтеви биљке за водом зависе од временских услова, биолошких карактеристика биљке, фазе развића, као и физичких и биолошких карактеристика земљишта. Дефицит влаге у површинском слоју земљишта у време сетве може да отежа клијање, доводећи до смањеног броја биљака по јединици површине, а тиме и до смањења приноса. Ипак, ако је садржај влаге у површинском слоју земљишта довољан за нормалан раст и развој биљке у почетним фазама вегетације, дефицит влаге у дубљим слојевима у овим фазама неће утицати на принос у време жетве уколико се ове залихе влаге надокнађују током вегетационог периода или ако падавине задовољавају потребе биљака за влагом. Недостатак воде има веома комплексно дејство на физиолошке процесе код биљака. Губитак тургора и затварање стома су прве видљиве промене које се јављају при водном дефициту. Процес фотосинтезе такође у великој мери зависи од снабдевености биљака водом. Влажност земљишта и релативна влажност ваздуха су врло важни чиниоци који одређују интензитет фотосинтезе. Интензитет фотосинтезе се може и десетоструко смањити услед суше. Биљке гајене у условима недостатка воде имају већи интензитет дисања од биљака оптимално обезбеђених водом. Суша поред ефекта смањења садржаја воде у биљним ткивима може у раним фазама да изазове и синтезу неких специфичних једињења у биљци. Недостатак воде заправо може да успори или чак потпуно прекине усвајање јона путем кореновог система, доводећи тиме и до поремећаја односа садржаја појединих елемената у биљним ткивима па евентуално и до испољавања симптома недостатка. Негативан ефекат касније насталог водног стреса је мање изражен зато што биљке већ развију коренов систем и лисну масу. Добро развијен коренов систем повећава ефикасност усвајања и искоришћавања воде, а тиме и способност бољег подношења недостатка воде. Ипак, први ефекти водног стреса се испољавају на листовима. Мали пад водног потенцијала у листу је довољан да се значајно смањи развиће укупне лисне површине. Низак водни потенцијал поспешује образовање нових листова и истовремено убрзава старење старијих листова. Код шећерне репе нпр. предвиђа се да ће губици услед суше, бити удвостручени у областима где је тај проблем већ заступљен с тенденцијом појављивања и у североисточној Француској и Белгији. Сматра се да ће западна и централна Европа у просеку имати веће губитке услед суше, који ће износити до 18% (2021-2050), за разлику од 7%, колико је било у периоду од 1961-1990. Годишња варијабилност приноса (мерено коефицијентом варијације) ће се повећати за половину, од 10% на 15% у односу на период 1961-1990, поново са потенцијално озбиљним последицама за индустрију шећера. Ако до стреса дође у току раних фаза раста и развића успорава се раст корена, што може да доведе до губитка приноса и за 46%. Ако до водног стреса дође касније, смањује се лисна површина и раст појединачних листова и тиме искоришћавање светлосне енергије.