Утицај анималне производње на животну средину
У оквиру међународног симпозијума о сточарству ИСАС који је одржан у Новом Саду од 18-20.09.2023. једна од тема панел дискусије одржана уз подршку ЦИВ Агро-Ур-Фор била је "Утицај анималне производње на животну средину – Аспекти пашњачког сточарења, очувања животне средине и биодиверзитета".
Модератор панела била је проф. др Владан Богдановић, са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, редовни професор на предметима „Биолошке основе сточарства“ и „Заштита животне средине у сточарству“.
Поред модератора, у панелу су учествовали:
проф. др Дубравка Милић, Катедра за биологију и екологију Медицинског факултета у Новом Саду;
др Милица Рат, научни сарадник, Катедра за биологију и екологију Медицинског факултета у Новом Саду;
др Љиљана Самоловац, виши научни сарадник Института за сточарство у Београду.
Након уводних речи о томе зашто је сточарство данас толико изложено притиску јавног мњења у погледу његовог утицаја на животну средину, модератор је обавестио присутне да је главна тема трибине сложен однос сточарства и животне средине.
Панел дискусија је почела кратком анализом утицаја животне средине, односно екстремних климатских појава, у овом случају екстремних топлотних таласа, на домаће животиње, њихову производњу, здравље и репродукцију, а о свему томе говорила је др Љиљана Самоловац . Након тога је објаснила који су најважнији утицаји сточарске производње на животну средину, као и шта би узгајивачи требало да ураде да контролишу производњу и на тај начин умање њен потенцијални утицај на животну средину. Поред тога, др Самоловац се осврнуо на националну стратегију за борбу против климатских промена у контексту мера адаптације које се морају применити у оквиру сточарске производње како би ова грана пољопривредне производње била економски и зоотехнички одржива у будућим условима измењених климатских услова.
Специфичност еколошког утицаја пашњачког начина држања животиња на животну средину је у томе што је сточарски производни систем најтешње повезан са природним стаништима, те је стога неопходно строго управљати животињама на пашњацима. контролисан начин. О сложеним поступцима управљања природним стаништима, о резултатима истраживања у погледу међусобне интеракције домаћих животиња и природних станишта, као и о начинима коришћења пашног начина држања домаћих животиња за унапређење природних станишта, проф. др Дубравка Милић.
У својој расправи, др Милица Рат, осврнула се на то како недостатак испашних животиња доводи до постепеног замењивања једне биљне врсте другом, чиме се неповратно губи природна богатства, али и како се пашњачки начин држања животиња може утицати на унапређење заштите значајних биљних врста у једном природном станишту, као и на то како се домаће животиње на испаши могу искористити за спречавање појаве инвазивних биљних врста.
На крају панел дискусије модератор проф. Др Владан Богановић је нагласио да због своје сложености однос сточарства и животне средине није, нити може бити црно-бео. Он је посебно истакао чињеницу да непридржавањем принципа добре пољопривредне и добре зоотехничке праксе сточарство изузетно штетно утиче на животну средину. Међутим, он је такође нагласио да је у данашњим условима развоја, потражње и интензитета производње пољопривредне производње неопходно строго контролисати сточарску производњу како би она имала не само позитиван економски ефекат, већ и позитиван еколошки утицај на животну средину у којој да је сточарска производња организована .
Целукупну панел дискусију у трајању од око 60 минута можете погледати на Јутјубу на линку испод.
за Агро-Ур- Фор, др Владан Богдановић и др Дејан Беуковић