Суперћелијске олује
Шта су суперћелијске олује ?
Суперћелија олуја или суперћелија је једна од неколико врста олуја, коју карактерише специфично спирално подизање ваздуха у вертикалном правцу. У метеорологији постоји класификација олујних система, у односу на циркулацију ваздуха у самом систему и око њега, затим, ако је у питању сложенији систем, како су организовани поједини елементи система. Она се одликује спиралним успоном ваздуха, који омогућава несметано, константно струјање влажног ваздуха у унутрашњост овог система, те у том смислу производе веће количине ваздуха. падавине, трају дуже и могу да пређу веће удаљености пре него што се ослабе и престану, у својој околини развијају јаче ветрове, а у једном делу овог система може настати торнадо.
Шта је кључно што даје снагу овом типу олује?
Стално струјање топлог и влажног ваздуха у нижим слојевима кључно је за снагу овог система, јер је водена пара основно „гориво” које одређује снагу сваке олује, па и суперћелије. У том смислу, што је више водене паре доступно олуји, то ће она потенцијално бити деструктивнија. Дакле, суперћелија је систем у коме је циркулација таква да омогућава несметан прилив велике количине влаге из приземних слојева. Током разорних олуја у јулу месецу 2023. године у размаку од неколико дана десиле су се две разорне олујне непогоде у региону. Неуобичајно је било то што пролазак олујног система најчешће значи стабилизацију атмосфере, на нешто дужи период, што овога пута није био случај. Невреме је захватило и изузетно велико подручје, направљене су велике материјалне штете на великом простору, а нажалост и губитак људских живота.
Да ли супрећелијска олуја може да се повеже са климатским променама?
Да би се ипак разумело да ли ова појаваможе бити повезана са климатским променама, важно је знати да топлија атмосфера може да носи више водене паре, односно „олујне енегрије “, што јо даје разорност. Један степен виша температура, колико је данас у просеку топлија земаљска атмосфера, може да се тумачи „агрегатом” атмосфере за водену пару већим за 7%, тј. за толико може да буде више водене паре у ваздуху. Зато климатске промене, осим што доприносе топлијем времену и високим температурама, доприносе и да олује буду разорније, да се брже развијају, да за краће време производе више падавина итд.
Из чега произилази да управо климатске промене доприносе томе да олујни системи буду деструктивнији и остављају веће последице. Ипак у нашем региону било је и раније јаких олуја, те се не може искључити могућност да је моћ ових последњих потпомогнута управо климатским променама.
Ванредно стање проглашено је у седам градова и општина, и то у Новом Саду, Сремској Митровици, Шиду, Руми, Ириги, Сечњу и делу општине Пожега.
Штете у пољопривреди!
Пољопривредне културе, посебно кукуруз, соја и сунцокрет, били су посебно изложени удару града и невремена. Срећна околност што је жетва пшенице и јечма. окончана пре олујних дешавања. Страдалие су и повртарске културе парадајз, паприка, лук... Не треба заборавити да је највећи део ратарско повртарске производње на отвореном, док је свега два одсто у заштићеном простору.
И поред тога на удару непогода страдали су многи пластеници а засади јабука и шљива су такође претрпели велике шетете. Чак и неки заштитини системи од града нису одолели ударима ветра који су достизали брзину и до 150 км/час. Пример тога је у околини Шида где се десило да је засад крушака зшатићен противградним мрежама због лома стубова услед налета ветра скоро у потпуности страдао.
На неким воћним засадаима стручњаци су препоручивали да одмах након невремена, када временски услови дозволе, своје усеве третирају фунгицидима, (дозвољеним и регистрованим за ту намену). Потом и неке биостимулаторе који ће помоћи биљкама у оваквим стресним ситуацијама.
Многи засади сунцокрета и кукуруза су полегли, у овквим случајевима очекује се смањење приноса и ризици од појаве микотоксина. Очекује се да генетика хибрида отпорних на полегање ове године дође до изражаја.
Штете на шумским засадима
Када су у питању штете на шумским засадима, „Војводинашуме” су објавиле да је у околини Бачке Паланке страдало пола милиона стабала. Процењује се да је олујни ветар у Бачкој нанео штету на 1.300 хектара, а да је у Новом Саду поломио 2.600 стабала. У Националном парку „Фрушка гора“ око Уништено је 14.000 хектара.
Ковиљско-петроварадински рит, специјални резерват природе, претрпео је огромну штету током два невремена. Слично је и „Карађорђеву”, али и у Парковима природе „Тиквара” у Бачкој Паланци и „Бегечка јама”. Поред 1.300 хектара потпуно уништене шуме, још око 700 хектара је значајно оштећено па ће се изврши потпуна реконструкција.
Већина врста меког дрвета је страдала, пре свега врбе и тополе. Та стабла не могу да издрже изузетно јаке ударе олујних ветрова. Ипак забележене су велике штете и у храстовим шумама. Процењује се да је о око 200.000 кубних метара дрвећа на подручју Босутских шума уништено или оштећено.
за Агро-Ур- Фор, др Дејан Беуковић