Embedded Files
Копривић у улици Модене - Нови сад
Копривић у улици Модене - Нови сад
Процењује се да је у Новом Саду, који иначе располаже са више од 80 хиљада стабала којим управља Градско зеленило (искључујући дрвеће на приватним парцелама), у скорашњим непогодама страдало преко две хиљаде стабала. Снажним ветровима током олуја није одолео ни један од симбола Новог Сада – стабло копривића у Улици Модене, иначе заштићени споменик природе од 1978. године. Својом богатом крошњом копривић је деценијама штитио пролазнике од јаког сунца или кише. С обзиром на то да је старо преко 100 година, дрво је било при крају свог животног века. Било је питање тренутка када ће и због чега то стабле пасти. Међутим, ово дрво је само део једне шире приче.
Прегледом терена примећено је да су на примеру Новог Сада угроженија била стабла у западном делу града са стране одакле су долазили олујни ветрови, без обзира на врсту дрвећа и старост, а у граду су чешће била оштећена и падала висока стабла са разгранатим крошњама. Међутим, у ситуацијама где су се у дрворедима у истим улицама налазила и скорије орезана и неорезана стабла, очигледно је било да је мање ломова и извала код орезаних стабала, а последично и мање материјалних штета, што говори у прилог томе да интензивније мере неге и одржавања у градским срединама могу имати дугорочне позитивне ефекте.
Градско зеленило - изазови и предности
Градско зеленило - изазови и предности
Као неко ко је дуже од деценије у истраживању и ко је имао срећу да објављује радове у најпрестижнијим светским научним часописима из сфере шумарства и екологије, могу рећи да је на питање како управљати градским зеленилом заправо веома тешко одговорити. У том питању је садржан дугачак низ потпитања како из сфере пејзажне архитектуре, шумарства и екологије, тако и оних социјално-вредносних.
Примера ради, колико стабала и колико површина по становнику је потребно у једној урбаној средини?
Колико је друштво спремно да улаже новца у градско зеленило?
Које површине покрити системима за заливање?
Које врсте садити?
Да ли садити врсте отпорније на климатске промене?
Да ли садити алергене врсте?
Да ли садити еколошки инвазивне врсте?
За људе из струке, оправданост сече стабала лежи пре свега у безбедности. А када се у вашем окружењу налази џиновско дрво које је престарило, питање је тренутка када ће се нека грана одломити или цело стабло пасти. Ризици су велики с обзиром на то да смо имали више људских жртава у протеклој деценији.
Морамо узети у обзир да у свету који се загрева долази до чешћих, интензивнијих и непредвидивијих временских прилика, те да ризици постају већи. Наравно, ствари треба да посматрамо и из других перспектива. Активисти за заштиту животне средине боре се против сече старог дрвећа са врло конкретним аргументом: да су она центар биодиверзитета, као и да складиште значајне количине угљен-диоксида, што је битно у борби против глобалног загревања. Дакле, са једне стране имамо бригу која се тиче безбедности, а са друге забринутост за функционисање екосистема и наше планете.
Сходно томе, неопходан је друштвени дијалог у коме ће бити дефинисан редослед приоритета за управљање како градским зеленилом, тако дугорочно и шумама у Србији у светлу климатских промена. Велики је притисак јавности да се стабла не дирају без обзира на њихову старост.
Биланс олујног времена не укључује само пањеве остале након сече дуговечних стабала – у парковима и на другим зеленим површинама у својим градовима сигурно сте затекли и уништено младо дрвеће. То нам указује на комплексност ситуације. Ветрови нису ломили и рушили искључиво дрвеће које постоји од памтивека, већ и оно знатно млађе – потенцијално здравије и виталније. Осетљивости таквих садница лежи и у слабијем и мање разгранатом кореновом систему. У прве три године дрвећу је потребна посебна нега – обогаћивање земљишта хумусом, редовно заливање, малчирање којим се чува влажност и спречава раст корова, итд. Према ономе што тренутно видимо, велики је притисак јавности да се стабла не дирају без обзира на њихову старост. Неповерење је, као што смо поменули, донекле легитимно, поготово када је у питању њихова сеча: становништво није сигурно да ли се градски дрвореди уклањају плански, да ли се уклања оштећено и болесно дрвеће и да ли ће на њихово место доћи нове саднице. То је управо исправан начин за сечу стабала: треба да пратимо здравствено стање дрвећа и да их постепено, односно сукцесивно, замењујемо онда када је њихово стање нарушено.
У Инситуту за низијско шумарство и животну средину у том процесу користимо и специјални електронски уређај, резистограф, којим се утврђује степен трулежи у стаблу те се на основу тога одлучује о његовом евентуалном уклањању. Након временских непогода које су нас погодиле овог лета, можемо да извучемо сличне закључке, додуше на микро-плану – за то је довољно да сте после невремена прошли Футошким путем. Ову новосадску улицу карактерише раскошан дрворед платана. Пре олује која се одиграла крајем протеклог месеца, надлежне службе су орезале стабла са једне стране Футошког пута, али нису стигле да ураде исто и са друге. Орезано дрвеће претрпело је знатно мање штете.
за Агро-Ур- Фор, др Дејан Стојановић
Page updated
Google Sites
Report abuse