ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

ЗА ИЗУЧАВАЊЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

Графикон 1  Број публикација са темом климатских промена 

у Скопус бази

Климатске промене су један од највећих еколошких проблема савременог друштва и глобално посматрано једна од  до сада најистраживанијих и највише финансираних тема. О актуелности теме говори и чињеница да од 1910. године до дана извршене претраге (10.6.2024) у Скопус бази регистровано 488.120 објављених (или планираних за објављивање) научних публикација  у којима у чијем се наслову, апстракту или кључним речима налази термин „климатске промене“ (енг. climate change). Чак 47% укупног броја тих публикација објављено је у другој деценији XXI века (Графикон 1).



С обзиром да је на половини текуће 2024. године већ објављено 27.044 рада у овој области, а 12 радова планирано за објављивање у 2025. години, за очекивати је да ће се до краја текуће деценије публиковати рекордан број публикација на ову тему и премашити претходну, а можда и претходне две деценије.

Као што се из Графикона 2 може уочити, готово да нема научног поља које није изнедрило научне публикације које се тичу климатских промена, што говори о значају ове теме и потреби изналажења решења у свим сферама деловања људи.


Укупној научној продукцији везано за климатске промене у читавом посматраном периоду највише су допринели научници у области Наука о животној средини. 


Следе их Пољопривредне и биолошке, што говори о томе колико су климатске промене велики изазов пред онима који треба да обезбеде храну за стално растућу популацију. Спознаја да су климатске промене феномен са бројним социо-економским последицама резултирала је позиционирањем Друштвених наука на високом четвртом месту по броју научних публикација у овој области.



Графикон 2  Број публикација са темом климатских промена у Скопус бази

за период 1910-2025, према подручјима научног интересовања

Из укупног броја публикација, међутим, не може се видети динамика по којој су се одређене области укључивале у ову проблематику. Анализа по потпериодима посматраног периода  показује да су до 70-их година прошлог века истраживачи из области Наука о Земљи и планетама били доминантни у публиковању радова на тему климатских промена. Остале науке су само спорадично објављивале радове на ову тему (Табела 1).

Међутим, од 70-их година XX века почиње нагли развој Наука о животној средини па истраживачи из ове области у све већем обиму публикују радове на тему климатских промена и у XXI века они постају предводници по броју публикација у овој области.  


Табела 1 Број публикација са темом климатских промена у Скопус бази за  најзаступљенија подручја научног интересовања по потпериодима

Пољопривредне и биолошке науке за климатске промене почињу више да се интересују читаву деценију након што је свет ‘запљуснуо’ тзв. зелени талас. Каснији стални раст интерсовања за ову тему и последични раст броја публикација довео је Пољопривредне и биолошке науке у другој деценији XXI века на друго место међу свим наукама према броју објављених публикација на тему климатских промена. То место ове науке задржавају до данас.


Ово не треба да чуди ако се зна да су програм Уједињених нација за животну средину (UNEP) и Међународни фонд за развој пољопривреде (IFAD) сагласни да су за исхрану више од 9 милијарди људи на планети, колико се очекује 2050. године, уз климатске промене и оскудност водних и земљишних ресурса, неопходна нова решења. Поред тога, данас се пољопривреда све више суочава и са захтевима за непрехрамбеним производима и тзв. екосистемским услугама, што овај сектор ставља пред велике изазове.

Пошто је извесно да климатске промене неће једнако утицати на све, као и да неће сви једнако одговорити на овај изазов, очекује се да ће се постојеће регионалне разлике у условима за пољопривредну производњу у будућности још више продубљивати. Озбиљност последица климатских промена на свим нивоима (индивидуалном, локалном, регионалном, (над)националном, глобалном) биће детерминисана првенствено капацитетима и расположивим средствима за прилагођавање на измењене климатске услове. Реално је очекивати да ће највише бити погођени мали фармери, они којима пољопривреда омогућава задовољење егистенцијалних потреба. То ствара озбиљан ризик повећања сиромаштва, напуштања земљишта и последично маргинализацију читавих региона, а самим тим и продубљивање регионалних неједнакости и раст свих тензија које се на тај начин генеришу.

Да би се то избегло, неопходне су технолошке, економске, социјалне и институционалне промене. Те промене неће бити ни мало лак задатак и морају да се изврше у условима не само измењених климатских услова и све веће оскудности водних и земљишних ресурса већ и повећане међународне конкуренције, либерализације светске трговине, депопулације одређених региона итд. Зато се што пре морају усвајати политике и предузимати мере којима ће повећати капацитети пољопривреде да се суоче са изазовима које доносе климатске промене.

Те политике и мере морају бити засноване на знању па њихови предлози морају доћи од научноистраживачке заједнице. Упркос томе, публикација у Скопус бази у којима се у наслову, кључним речима или апстракту рада истовремено налазе термини „климатске промене“ и „пољопривреда“ нема тако много. У последње две деценије у бази је укупно евидентирано 57.093 таквих радова. Све ово указује на неопходност још већег укључивања истраживача из области како Пољопривредних и биолошких наука, тако и Друштвених наука у изучавање феномена климатских промена и изналажење решења за одржив(иј)у пољопривреду у будућности.

Климатске промене у будућности су извесне. Пошто способност система да се на њих прилагоде зависи од адекватне припремљености, задатак је научноситраживачке заједнице да обезбеди адекватна решења, а то ће бити могуће само уколико истраживања буду интердисциплинарна  и ко-креирана у сарадњи са свим релевантним актерима. Да би иста била имплементирана и дала очекиване ефекте, неопходно је да буду прилагођена националним и регионалним специфичностима. Стога је неопходно у свакој земљи  обезбедити финансирање за континуиран научноистраживачки рад у овој области.

за Агро-Ур- Фор,  др Весна Родић,  др Јелена Деспотовић,  маст. аекон. Вељко Шарац, др Наташа Вукелић и др Драган Милић