Допринос истраживача из Србије проучавању климатских промена
Последице климатских промена нису и неће бити једнаке за све. Рањивост појединих система се разликује, у зависности од изложености ризицима, осетљивости на те ризике и тзв. адаптивног капацитета, односно капацитета система да се суоче са, адаптирају на или опораве од ефеката климатских промена. До сада су климатске промене далеко више проучаване у земљама у развоју и климатски најосетљивијим регионима – Африци и јужној Азији. Још увек је релативно мало истраживања о климатским променама за европске регионе.
Међутим, већина модела указује на то да ће, за разлику од севера Европе, где ће пољопривредна производња услед раста температуре ваздуха и новоа CO2 у атмосфери од климатских промена имати одређене бенефите, медитеранске и балканске земље, укључујући Србију, климатским променама бити негативно погођене. То ће значајно утицати на просторну дистрибуцију пољопривредне производње и конкурентност националних пољопривреда па се од истраживача очекује да се овој проблематици посвете у већој мери и у оним регионима који су до сада били мање погођени климатским променама како би дали предлоге решења за тзв. климатски паметну пољопривреду (енг. climate smart agriculture).
Што се тиче досадашњег доприноса научника из Србије, Скопус база закључно са датумом претраге (10.6.2024) евидентира укупно 914 публикација у којима се у наслову, апстракту или кључним речима појављује термин „климатске промене“, а чији је један или више аутора као афилијацију навео институцију из Србије.
Графикон 1 Број публикација са темом климатских промена у Скопус бази са ауторима из Србије
На Графикону 1 може се уочити раст интересовања аутора из Србије за публиковање научних радова на тему климатске промене у протеклих 10 година.
С обзиром на процене, по којима ће пораст просечне годишње температуре ваздуха у Србији до краја овог века износити 2,4-2,8°C према оптимистичком, односно 3,4-3,8°C према песимистичком сценарију, може се очекивати даљи раст интересовања на тему климатских промена од стране научника и истраживача из Србије.
Научноистраживачка заједница у Србији прати светски тренд у погледу области наука које највише доприносе публиковању радова са темом климатских промена, разумљиво, у знатно мањем обиму. Тако су и у Србији Пољопривредне и биотехничке науке на другом, а Друштвене на четвртом месту по доприносу укупном броју публикација везаних за климатске промене (Графикон 2).
Међутим, оних публикација у Скопус бази у којима се у наслову, кључним речима или апстракту рада истовремено налазе термини „климатске промене“, „пољопривреда“ и „Србија“ је свега 94.
С обзиром да није у питању велики број публикација било би интересантно урадити систематски преглед тих радова и видети којим су се конкретним темама бавили истраживачи и које теме су остале недовољно обрађене.
Иако се учешће сектора пољопривреде, шумарства и рибарства у друштвеном бруто производу, извозу и запослености Републике Србије смањује, учешће овог сектора у укупној националној економији и даље је веома значајно и далеко изнад глобалног и ЕУ просека. Поред тога, национална пољопривреда је, због високе зависности од падавина, изражено осетљива на варијабилност климатских фактора, а процене су да ће наше подручје ризицима везаним за климатске променаме у будућности бити изложено више него до сада. Сама изложеност ризицима неког подручја или сектора не мора увек бити проблем, ако је осетљивост на те ризике ниска, а способност прилагођавања висока. Осетљивост на ризике и способност прилагођавања у великој мери је детерминисана социо-економским факторима (какав је макроекономским амбијент у ком пољопривреда функционише и какви су микроекономски услови управљања).
Графикон 2 Број публикација са темом климатских промена у Скопус бази
према пољима научних интересовања сa ауторима из Србије
Зато је за овај стратешки важан сектор и очување његове конкурентности важно да буде способан да се прилагоди очекиваним климатским променама, а за то је неопходно да се научнисутраживачка заједница у већој мери него до сада бави овим феноменом и изналази решења, како за смањење доприноса пољопривреде климатским променама, тако и за мере прилагођавања на њих.
У креирању тих решења свакако је неопходно користити искуства других земаља, али се решења не смеју преписивати већ се мере адаптације морају прилагодити конкретним условима. То што се одређена мера негде показала корисном, не гарантује њену делотворност чак ни у истом региону, уколико се примени у неком другом моменту, а посебно не у неком другом региону (и различитом времену). Зато истраживања усмерена на изналажење адекватних решења морају бити стални задатак истраживача, а њихово финансирање приоритет релевантних министарстава.
за Агро-Ур- Фор, др Весна Родић, др Јелена Деспотовић, маст. аекон. Вељко Шарац, др Наташа Вукелић и др Драган Милић